U ponedeljak 23. aprila učesnici projekta su posetili i treće selo opštine Apatin – Kupusinu. Iako istorija življenja na području današnjeg sela datira mnogo dalje u istoriju, sama Kupusina je nastala 1751. godine nakon velike kolonizacije  Apatina. O tome svedoče arhivske kopije koje se, izložene, nalaze u prostorijama mesne zajednice i koje prikazuju raspored imanja. Tada je zemlju dobilo 150 mađarskih i 150 slovačkih porodica koje su 10 godina bile oslobođene plaćanja poreza kako bi se skućili i započeli novi život daleko od prethodnih domova.

Prva tačka obilaska sela bila je osnovna škola gde je učesnicima demonstriran proces pravljenja poznatog, lokalnog specijaliteta kupusinske štrudle ili kupusinske gibanice. Ovaj delikates se pravi na svoj način isključivo u Kupusini, pa mu je pored fenomenalnog ukusa i turistička vrednost veoma značajna. Mi vam recept nećemo otkrivati, samo ćemo reći da se koristi izuzetno tanko, gotovo providno testo, pekmez bez šećera, tucani, nikako mleveni, mak, pavlaka pomešana sa mlekom, a postoje i opcije sa orasima, jabukama, grizom itd.

U nastavku smo prešli u obližnji etno muzej sa zavičajnom zbirkom sela. Ovde je prikazana stara kupusinska kuća sa svim potrebnim predmetima. U kuhinji je postavljena zbirka „kuvarica“ – narodnog veza, koji se kačio u kuhinji a koji je pored ukrasnih elemenata imao i stihove o kuhinji ili braku. Izdvojićemo jedan šaljivi koji kaže: „Moj muž pije samo vodu – žalim što sam se udala“. Apatinski srednjoškolci su ovde saznali i šta je „čista soba“, zbog čega se ogledala na zid postavljaju u kosom položaju i šta označavaju brojevi na komadima nameštaja.

Sledeća lokacija, zgrada seoskog Kulturnog centra, je većini bila najinteresantnija jer su nam tamo predstavljene narodnje nošnje, a u prezentaciji je učestvovala i jedna učesnica projekta. Ovde smo čuli kako da po elementima nošnje utvrdimo koje je žena ili devojka životne dobi, da li je udata, da li je majka ili je nekom „obećana“.

Kraj posete centru sela je ostavljen za katoličku crkvu Svete Ane. Iznenađujuće velika i velelepna građevina za ovako malo selo je ujedno i njegov centralni deo. Građena je između 1808 i 1813. godine i zamenila je tadašnju malu, seosku crkvicu, građenu po samom nastanku sela od pruća i blata.

Posle crkve učesnici projekta su posetili čardu „Pčela“ u vlasništvu udruženja ribolovaca „Smuđ“ i lovački dom gde je za ručak poslužen tradicionalni gulaš koji se jede sa slatkim kolačem. Ovde je konačno na red došla i s početka pominjana Kupusinska štrudla kojom su svi prisutni bili oduševljeni!