U subotu 31. marta organizovan je i drugi dan projekta „Apatin – moj grad“. Ovog puta učenici apatinskih srednjih škola obišli su Prigrevicu.

Mesto za početak priče o ovom interesatnom selu bilo je Spomen biblioteka. Iako su neki sumnjali da ovo mesto neće biti posebno zanimljivo brzo su se razuverili. Na samom ulasku nalazi se bista Rajka Čule, jednog od ključnih ljudi zaslužnih za razvoj sela. Pored brojnijih inovativnosti koje je uvodio u Prigrevicu i načina na koji je finansirao razvoj sela, ovaj čovek je bio i zatvorenik na Golom otoku pre nego što se naselio u Vojvodini. Iako je celokupna priča, koja je prethodila izgradnji biblioteke, započela kao želja meštana da imaju spomenik žrtvama stradanja, ova biblioteka i Narodna biblioteka Srbije su jedine koju se pre same izgradnje zamišljene kao takve. Ostale su uglavnom formirane u nekom već postojećem prostoru ili su deo kompleksnih celina poput Kulturnog centra. Srednjoškolci su dalje saznali sve o funkciji Branka Ćopića, čestog gosta i doživotnog predsednika saveta biblioteke, zatim drugim brojnim poznatim piscima koji su ovde održavali književne večeri do kasno u noć, ali su se upoznali i sa spomen knjigom bronzanih korica, veličanstvenim drvenim mozaikom, statuom Paje Radovanovića i generalno prijatnom i udubnom unutrašnjosti ovog objekta. Posebno je bilo zanimljivo čuti da je biblioteka tako projektovana da iz vazduha daje oblik jednog predmeta.

Sledeća lokacija je bila, nasuprot prvoj, prilično razočaravajuća. Ne zbog samog objekta i njegove priče, već zbog stanja. Govorimo o katoličkoj crkvi Sveti Ivan Krstitelj, nekada velelepnoj građevini koja je krasila centar Prigrevice, a danas ruiniranom i razrušenom objektu od bombi i drugog naoružanja koje je ovde „testirano“ tokom ratova 90-ih godina. Uz zajednički konstatovanu žal i želju da se ova crkva obnovi otišli smo do obližnjeg Doma kulture.

Za one koji nisu imale priliku da posete prigrevački Dom kulture, njegova velika sala je bila najveće iznenađenje. Ako znamo da pozorište jednog Sombora ima kapacitet od 300 mesta, sala apatinskog Doma kulture nešto manje od 250 onda je zapanjujuće što je kapacitet, i to nakon rekonstrukcije smanjen, prigrevačkog Doma kulture celih 400 mesta. U okviru ovog objekta, njegovog podruma, nalazi se i muzej kolonizacije.

Jedinstvena zbirka predmeta, oruđa, oružja, garderobe i brojnih drugih pomagala koju je lokalno stanovništvo koristilo po dolasku u ove krajeve, a koje je uglavnom ponelo iz svojih, svedoče o davnim vremenima i istoriji i tradiciji Ličana i Banijaca. Dok smo većini znali namenu, postojalo je i mnogo onih koje nam je domaćin Momčilo Todorić Tošo morao detaljnije predstaviti i objasniti. Ali učesnici projekta nisu slušali samo i isključivo o funkciji brojnih predmeta već i o njihovoj istoriji i brojnim ličnim pričama poput onih o preslicama Jovanke Šakić, o pesmi trla baba lan, o baki Anici, o gostima muzeja koji su ovde ostavili mnogo suza i mnoge druge.

Krenuvši ka Trgu Heroja gde su postavljene biste 6 značajnijih boraca, 3 ličkog i 3 banijskog porekla, prošli smo kraj stare škole koja je danas bogomolja Svetog Marka, koji je inače i seoska slava i obeležava se 8. maja, zatim pored osnovne škole, nove sportske hale...

Sledeća lokacija je bila muzej srpsko-ruskog prijateljstva, odnosno kuća pokojnog umetnika Bore Mileusnića. Ako želite da vidite jedno krajnje zanimljivo dvorište sa fenomenalnim, skulpturama nastalim isključivo od materijala sa otpada ova kuća je pravo mesto. Ni unutrašnjost nije ništa manje interesantna jer je bogata brojnim predmetima koje je pomenuti umetnik samostalno pravio rezbareći drvo. Takođe ako vas zanima kako izgleda klavir star 300 godina, možete videti ovde.

Za sami kraj ostavili smo posetu spomen ploči na železničkoj stanici, ličkom udruženju Ognjište i zavičajnom udruženju Banijaca, gde smo čuli sjajne priče o Belim pokladama i gde smo okusili tradicionalne, lokalne specijalitete.